U EU Info Centru održana je konferencija „Zaštita od nasilja u porodici u praksi zasnovana na studijama slučaja“, koju u okviru kampanje “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” organizuju SOS telefoni za žene i djecu žrtve nasilja iz Podgorice, Berana i Ulcinja, a sprovode uz podršku i finansiranje Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori. Cilj konferencije je da ukaže na pozitivne prakse ali i nedostatke u sistemu zaštite od nasilja u porodici kako na nivou zakonodavstva tako i na nivou postupanja prema osobama sa iskustvom nasilja tokom intervencije.

Crna Gora ima kvalitetne zakone u oblasti rodno zasnovanog nasilja, ocijenio je ministar za ljudska i manjinska prava, Mehmed Zenka, i poručio da je u borbi protiv te pojave potrebno zajedničko i sinhronizovano djelovanje svih činilaca društva. Prema njegovim riječima, nasilnik se ne rađa, već se stvara.

„Obično muškarci koji nijesu ispunjeni u društvu i nijesu uspjeli da ostvare autoritet u okolini, pokušavaju to da nadoknade kod svojih najbližih na najbrutalniji način“, rekao je Zenka.

Predstavnica Evropske unije, Mladenka Tešić, smatra da rodno zasnovano nasilje i dalje predstavlja problem, iako postoje neki pozitivni pomaci u vezi sa primjenom međunarodnih konvencija i uspostavljanjem institucija.

„Značajn broj poziva na nacionalnu SOS liniju dovodi do zaključka da generalno među žrtvama postoji nepovjerenje u institucije sistema“, rekla je Tešić.

Zato, poručuju iz nevladinog sektora, treba mijenjati zakone ali i samo postupanje službenika prema žrtvi tokom postupka.

„Procjena rada institucija koje se bave zaštitom žrtama i sankcionisanjem počinioca, ocjenjuje se prvenstveno analizom usluga, mjera i intervencija koje se preduzimaju u cilju zaštite“ , rekla je Jelena Radulović, koordinatorka projekta.

Iz ministarstva zdravlja tvrde da je taj sektor spreman da se suoči sa svim problemima koje se tiču nasilja, ne samo u porodici već i šire. Kada se govori o žrtvama porodičnog i drugog nasilja u svakom domu zdravlja postoje centri za menatalno zdravlje, koji su prva stepenica za pružanje psihosocijalnog tretmana žrtvama nasilja.

2

„ Svi mi moramo, sa aspekta svojih nadležnosti, sa aspekta međusektorskog djelovanja, da damo doprinos tome da se žrtve ohrabre, da na pravi način traže pomoć, da ih ohrabrimo kome da se u datom trenutku obrate,“ rekla je Mitra Đurišić, generalna direktorka Direktorata za razvoj i upravljanje zdravstvenim sistemom.

Ključni nedostaci su nepostojanje prakse hitnog postupanja u krivičnom postupku, nedostatak djela definisanog kao proganjanje, nedostatak psihosocijalne i finansijske podrške žrtvama nasilja, još uvijek nedovoljna koordinacija između institucija, blaga kaznena politika i nedovoljno korišćena mogućnost zaštitnih mjera kao što su udaljenje iz stana, zabrana približavanja. Sve to dodatno otežavaju greške u samom sistemu.

„Ono što smo primjetili kao jedan od velikih problema nedostatak jedinstvenih baza podataka -da razlilčite intitucije na različite načine vode svoje evidencije. One su veoma često nepotpune, i u principu nedostatak evidencija u stvari može da zamagli stvarnu sliku o određenoj pojavi“ poručila je Snežana Mijušković zamjenica Zaštitnika ljudskih prava i sloboda.

Tokom konferencije pripremljeni su prijedlozi mjera za poboljšanje efikasnosti zaštite žena žrtava nasilja u porodici kroz poboljšanje sprovođenja zakonodavnog okvira, razvoja pozitivne prakse i uspostavljanja kvalitetnih mehanizama kontrole u oblasti zaštite od nasilja u porodici u Crnoj Gori.